Ludilo
STAJAO JE ISPRED OGLEDALA I PRICHAO SAM SA SOBOM, GOVORIO JE TIHO POLAKO, A ONDA SVE GLASNIJE.... Sve ove godine ti cutim, prashtam, govorim, ne smem protiv tebe, jachi si, bolji si od mene. Ako unishtim tebe unishticu sebe. Ne smem da te povredim, ne radim nishta za sebe, vec za tebe. A ti proklet bio, stojish negde u meni, chas si u srcu, chas u mislima i govorish mi ono shto zelish da radim. Sve shto tebi odgovora. Evo ovako cu da te se reshim. Reci cu ljudima da postojish, reci cu im da me gushish. Zavrshicu kao biljka, u ludachkoj koshulji, okruzen belinom doktorskih mantila ali ti morash da nestanesh. Ne, necesh da mi prichash shta da radim, necesh da me svojim otrovnim strelicama i dalje trujesh. Ne, unishticu te, proboshcu srce kopljem, oteracu te iz misli. Niko te ne vidi, vidim te ja. Niko te ne chuje sem mene. Okruzujesh me, obavijash me maglom, unishtavash me... Lagano dan po dan venem, ali necu vishe. Sav moj zivot satkan od crnih niti koje si ti doneo cu pokidati, pokidati na milion komada. Slomicu ogledalo jer je u njemu tvoj lik ne moj. Naudicu ti, unishticu te. Litar alkohola, i par antidepresiva, makar srecan da odem. Idem, krecem ka mostu. U vodi cesh zavrshiti, ugushicesh se virovima koje sam ti ja namenio. Gotov si, nece nishta biti crno... Ha, ko je sada gospodar, ko ce koga unishtiti. Preklinjesh me da ne uradim to, ne koracham. Po prvi put svojom voljom, sve sam blizi litici, litici sa koje cu te baciti. Lagano koracham, sa sredine mosta odatle cu te baciti, na dno, jer si me doveo na dno ti krvniche. Tamo, zajedno sa mojim telom cu te baciti, kraj, kraj. Uzalud me molish, povuci cu te na dno, zajedno samnom. Plachesh, zao te je, bacicu te. Tamo, tamo ti je mesto... Koracham, polako se penjem na ogradu, korak, drugi... Let koji traje vechno. Isto koliko i celi moj zivot. Ha pa to sam ja. Ovo je majka, evo su prvi koraci, prva rech. Slike se nizu, prolaze kroz mozak. Slika za slikom, delic po delic mog zivota. I tama.... Kraj. Mislio sam da me ochekuje tunel, svetlo na kraju njega. Nishta.... Svetlost, konachno svetlost. Daj da vidim, je l` ovo raj. Otvaraju se vrata. Oko mene andjeli, beli prelepi. Ha kako je dobro lebdim... Mnogo njih oko mene. Ali ne vidim ih lepo. Gde me vode? Kuda, kuda idemo? Stavljaju me na neki beli presto. Iskreno drugachije sam zamishljao raj. Shta hoce ovaj dosadni andjeo, zashto mi otvara ochi, shta govori, ne chujem ga... Opet tama. Otvaram ochi. Pored sebe vidim choveka u uniformi. Mozda je chuvar raja. Doshao da mi pozeli dobrodoshlicu. Hm, zashto je obuchen kao policajac, zashto su reshetke na prozorima. Mozda me zele u raju? Ne daju mi da pobegnem, UPS bol! Pa u raju nema bola, shta je ovo. Kakve su ovo cevchice? Shta je ovo? Ovo nije raj, ovo je bolnica. Nije chak ni pakao nego zemlja. Andjeli gde ste? Kako se vasha belina pretvorila u bele mantile, gde su vam krila. Kako se sve unishtilo. Necu ovde hocu gore, dole. Raj pakao sve jedno. Dolazi doktor, shta on hoce. Ne necu iglu, ne zelim da sapavam. Mrak, ponovo sam zaspao. Ovog puta nije bilo andjela. Za divno chudo nema NJEGA. Ne progonime, nije kraj mene, srecan sam reshio sam ga se... Ovo je bolje od raja, nastavljam zivot, Odlichno. Sada mogu da zivim. Pokushavam da ustanem, neshto mi ne da. Sha me to steze, shta je ovo. Koshulja, pa da videce da je sve OK pa ce me pustiti. Doktore, doktore, dodji... Nisam lud... Dozivam ga, videce da je sve OK. Uf zashto mi ovako lupa srce, zashto mi misli naviru ovakvom brzinom. Nema, nema ga sigurno, ubio sam demona. Nema ga. On je na dnu. Nisi preziveo skote, molio si me. E ubio sam te. Unishtio. Samo da dodje doktor. Zashto me boli sve, gde sam. Je l` se to kisha chuje, ko li me je spasao. Kakav je to miris, vechera? Ma ne, ovo je miris jorgovana, a neko mi je doneo jorgovan. Chekaj, je l` sada prolece? Nema veze, sve je OK. Nego gde je doktor? Pozvacu ga. Da mu kazem da sam ubio demona, mogu dalje. Nema ga. Nema nikog. Da li je prolece stvarno? Ma mrtav je demon, sigurno... Spavacu, hocu... Briga me... Jutro, ptice me bude. Lepo, svidja mi se ovo. Kakvi su to koraci, je l` to doktor? A evo nekog. Poseta, lepo... Ulaze doktori sada cu da im kazem da je sve OK. Nisam lud, sada ce da vide. Zashto ne mogu da pricham, zashto me ne chuje. A cevchica u grlu, zato. Prilazi sestra vadi cevchcu. Sada me chuju. Doktore, vi niste andjeo? On me pogleda i reche da nije. Prishao je uz mene i rekao da ipak imam andjela chuvara. Da pa sigurno pomislio sam, imam. Upitao sam doktora ko je to. On se nasmeja i reche: ,,Videcesh`` Prishao je uz sestru i rekao joj da pozove nekog. Super pomislih upoznacu svog lichnog andjela. Osetih ponovo miris jorgovana. To je andjeo mirisao na jorgovan. Chuh korake. Odlichno... Sada cu da ga vidim. Nisam mu video lik, stajao je naspram prozora pa je zrachio nekim sjajem. ,,Dodji da te vidim``, rekoh. On se priblizio, prisho uz mene i nasmejao se. ,,Ja sam te spasao, trebash da zivish`` rekao je. Taj smeh mi je poznat, taj glas znam, znam to lice. To je on. BOLNICOM SE SHIRIO KRIK. UNEZVERENI MLADIC JE OCHAJNICHKI POKUSHAVAO DA OTERA SVOG POSETIOCA, HTEO JE DA MU ISKOPA OCHI DA MU ISKOPA LICE. ZAVIJEN U LUDACHKU KOSHULJU BIO JE SPUTAN DA URADI BILO SHTA. SAMO JE VRISHTAO POPUT RANJENE ZIVOTINJE... BOLNICOM SE SHIRIO KRIK, I MIRIS JORGOVANA KOJI JE GOVORIO DA JE PROLECE TU...
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi